hrvatski

Citokini i autoimunosne bolesti

Citokini su polipeptidi ili glikopeptidi, koji prenose informacije među stanicama i važni su medijatori upalnih bolesti. Proinflamatorni i antiinflamatorni citokini su kontrolirani putem mehanizma obrane u koji spadaju antagonisti receptora, autoantitijela protiv citokina, solubilni citokinski receptori i inhibitorne citokinske akcije. Svi ovi parametri mogu biti korisni u praćenju aktivnosti bolesti. Dokazana je razlika u citokinskom profilu kod različitih autoimunih bolesti kao što su: anafilaktoidna purpura, autoimuna trombocitopenična purpura, Behcetova bolest, poliartikularni i sustavni juvenilni kronični arthritis, sustavni lupus eritematodes, Kawasakijeva bolest, Sjogrenov sindrom, nefritis, Chronova bolest ili autoimuni tireoiditis. Pojačano lokalno stvaranje proinflamatornih ili antiinflamatornih citokina može biti uzrokom nastanka organ specifičnih autoimunih bolesti. Iako je imunopatogeneza različitih autoimunih bolesti vezana uz nastanak autoantitijela, postoje dokazi da su pomoćnički limfociti T i citokini koje oni luče upleteni u ove procese. U serumu se može dokazati Th-1, Th-0, Th-2 ili Th3 citokinski profil. Poremećena je ravnoteža citokina u serumu, tekućinama i u tkivima. Zaključak: Autoimune bolesti su kompleksne, a mogu ih u različitim periodima podržavati citokini različitog profila. Znanost bi u budućnosti trebala odrediti citokinski profil u bolesnika s različitim autoimunim bolestima, s ciljem da se poboljša diferencijalna dijagnostika, liječenje i praćenje aktivnosti bolesti.

citokini; autoimune bolesti

nije evidentirano