hrvatski

Slobodni radikali, antioksidativni status i kronične komplikacije šećerne bolesti

Oksidativni stres definiran je kao pomak ravnoteže u staničnim oksidativno-redukcijskim reakcijama prema oksidaciji, odnosno, to je stanje prekomjernog stvaranja slobodnih radikala kisika, pričem dolazi do gubitka ravnoteže stvaranja slobodnih radikala i mogućnosti neke stanice da ih razgradi, a rezultira promjenama vezanim za oštećenje stanice. Kako bi se zaštitile od djelovanja slobodnih radikala, stanice stvaraju antioksidanse koji uklanjanju i/ili obnavljaju oksidirane molekule. Razni biokemijski parametri oksidativnog stresa izraženi su u mnogim kroničnim bolestima osoba sa šećernom bolesti, aterosklerozom, ishemijskom bolesti miokarda i mozga. Vaskularne komplikacije dijabetesa su vodeći uzrok smrti i pobolijevanja među dijabetičnom populacijom. U našem je radu postavljena hipoteza o ulozi oksidativnog stresa u dijabetesu, te u nastanku i napredovanju vaskularnih komplikacija u dijabetičnih i nedijabetičnih bolesnika. U istraživanju je sudjelovalo 215 ispitnika podijeljenih u četiri skupine: ispitanici s dijabetesom i perifernom vaskularnom bolesti, ispitanici bez dijabetesa s perifernom vaskularnom bolesti, ispitanici s dijabetesom bez periferne vaskularne bolesti, ispitanici bez dijabetesa i bez periferne vaskularne bolesti. Dijagnoza periferne vaskularne bolesti postavljena je Dopplerovom sonografskom obradom, koja uključuje mjerenje ABI (ankle brachial indeks), segmentnih tlakova duž noge i CW Doppler sonografije na tipičnim mjestima. Antioksidativni status prikazan je određivanjem aktivnosti ključnih antioksidativnih enzima: superoksid dismutaze, katalaze, glutation peroksidaze, TAS (totalnog antioksidativnog statusa) mokraćne kiseline, te nitrita Randoxovim testovima Ransel i Ransod. Populacija ispitanika određena je pregledom ispitanika, pričem je određena tjelesna težina, visina, indeks tjelesne mase, dob, definiran tip šećerne bolesti, te provedena anketa o dužini trajanja dijabetesa, pušenju, arterijskoj hipertenziji. U svih je ispitanika provedena Dopplerova sonografska obrada arterija nogu, EKG, ispitan antioksidativni status, te lipidni profil, fibrinogen, GUK, fruktozamin, HbAic, biuret. Ispitana je prisutnost koronarne bolesti, moždanog udara, dijabetične retinopatije. U našem smo istraživanju našli oštećen antioksidativni status u dijabetičnih ispitanika. U skupini ispitanika s dijabetesom i perifernom vaskularnom bolesti, kao i u skupini s dijabetesom bez periferne vaskularne bolesti našli smo značajno niže aktivnosti enzima glutation peroksidaze, katalaze i TAS. Aktivnost superoksid dizmutaze bila je značajno povišena, koncentracija nitrita značajno snižena, dok je koncentracija mokraćne kiseline ostala nepromijenjena. Između dijabetičnih ispitanika s perifernom vaskularnom bolesti i nedijabetičnih ispitanika s perifernom vaskularnom bolesti postoji statistički značajna razlika u aktivnosti antioksidativnih enzima. U našem radu pokazali smo prisustnost oksidacijskog stresa u dijabetesu kroz statistički značajno poremećen antioksidativni status bez obzira na prisustnost periferne vaskularne bolesti, što ukazuje na uključenost oksidacijskog stresa u razvoj dijabetičnih vaskularnih komplikacija. Ispitujući antioksidativni status u dijabetičnih ispitanika s perifernom vaskularnom bolesti i bolesnika koji uz perifernu vaskularnu bolest imaju koronarnu ili cerebralnu vaskularnu bolest našli smo dodatnu statistički značajnu razliku u nekim sastavnicama antioksidativnog statusa. Aktivnost katalaze je bila značajno niža u koronarnoj bolesti, a aktivnost superoksid dismutaze, glutation peroksidaze i TAS u ispitanika s preboljelim moždanim udarom, što može ukazivati na jači oksidativni stres u polivaskularnim stanjima. Nadalje, postoji mogućnost da je oksidacijski stres prisutan u koronarnoj bolesti i moždanom udaru neovisno o dijabetesu, što za perifernu vaskularnu bolest ne možemo reći. Ispitanici koji su imali samo perifernu vaskularnu bolest bez dijabetesa nisu pokazivali razliku u antioksidativnom* statusu u odnosu na zdravu, kontrolnu skupinu. Međutim, kod njih je nađena značajno viša koncentracija fibrinogena bez obzira na prisutnost dijabetesa. Pokazano je da je fibrinogen nezavisan čimbenik za aterosklerotsku arterijsku bolest nogu. Značajnu razliku u antioksidativnom statusu našli smo između o inzulinu ovisnih i o inzulinu neovisnih bolesnika. Ispitanici koji su primali inzulin imali su značajno niže aktivnosti glutation peroksidaze i TAS, a više aktivnosti SOD što upućuje na učinak inzulina na antioksidativni status. Našim istraživanjem pokazali smo prisutnost oksidacijskog stresa u dijabetesu, bez obzira na prisutnost periferne vaskularne bolesti. U perifernoj vaskularnoj bolesti nedijabetične populacije uloga oksidacijskog stresa nije sigurna i manje je jasna, dok je u koronarnoj i cerebralnoj vaskularnoj bolesti moguća. Međutim, nova ispitivanja aktivnosti slobodnih radikala i antioksidativnog obrambenog sustava omogućiti će veće razumijevanje uloge slobodnih radikala u etiologiji i patogenezi bolesti, te antioksidansa u preventivnoj i terapijskoj strategiji.

oksidativni stres; diabetes melitus; vaskularne komplikacije

nije evidentirano