hrvatski

Kompleksiranje alkalijskih kationa s fenantridinskim derivatima kaliks[4]arena

Spektrofotometrijskim i potenciometrijskim titracijama istraženo je kompleksiranje alkalijskih kationa s dva fenantridinska derivata kaliks[4]arena, 5, 11, 17, 23-tetra- tert-butil-25, 26, 27, 28-tetrakis- ((fenantridin-6-il)metoksi)kaliks[4]arenom (L1) i 5, 11, 17, 23-tetra-tert-butil-25, 27- dimetoksi-26, 28-bis-((fenantridin-6- il)metoksi)kaliks[4]arenom (L2), u dva sustava otapala (acetonitril/diklormetan i metanol/diklormetan) pri 25 oC. Određene su konstante stabilnosti odgovarajućih kompleksa stehiometrije 1:1 (u nekim slučajevima osjetljivost metode dopuštala je samo grubu procjenu). Rezultati upućuju na smanjenje afiniteta obaju liganada prema kationima s porastom njihova radiusa (kod Cs+ nije opaženo kompleksiranje pri primijenjenim uvjetima). Stabilnost kompleksa u otapalu metanol/diklormetan osjetno je manja od one u sustavu acetonitril/diklormetan. Utjecaj otapala najizraženiji je u slučaju kompleksiranja iona Li+. Ligand L1 znatno bolje veže katione alkalijskih metala u odnosu na spoj L2, što je očekivano s obzirom na strukturne razlike tih dvaju spojeva.

kaliksareni ; alkalijski kationi ; kompleksiranje ; konstanta stabilnosti ; potenciometrijska titracija ; spektrofotometrijska titracija

nije evidentirano