hrvatski

Formalizam, objektivizam, realizam : o nekim shvaćanjima logike u Hrvatskoj prve pol. 20. st.

Članak se bavi nekim shvaćanjima logike u Hrvatskoj prve polovice 20. stoljeća, koja su se razvijala usporedno pa i u oprjeci spram tradicije koja počinje u Markovića i ide do Petrasa i Filipovića. Devetnaestostoljetni formalizam produžuje se u Basaričeka (Kratka logika, 1911.). “Pozitivistički” objektivizam razvija S. Matičević (Zur Grundlegung der Logik, 1909.). Ontologijski realizam u skolastičkoj tradiciji razvija K. Grimm (Indukcija, 1941.). U sva je tri slučaja važna značajka protivljenje psihologizmu kao i aktivizmu (“aktualizmu”). Tu je najdalje išao Matičević, smatrajući da misaoni subjekt samo pasivno odslikava objekt, dopuštajući misaonu činidbu koliko je to najmanje moguće. Činidbeni je moment istaknutiji u Grimma, što se očituje ne samo u prihvaćanju analitičnih sudova (za razliku od Matičevića) nego upravo u njegovu objašnjenju “viška” u sintetičnim sudovima do kojih se dolazi indukcijom.

logika; formalizam; Stjepan Basariček; objektivizam; Stjepan Matičević; realizam; Karlo Grimm; Bernard Bolzano

nije evidentirano