hrvatski

Učinak stabilizacije nanočestica zlata i srebra tiolnim biomolekulama na njihovu toksičnost u vodenbuhi (Daphnia magna Straus, 1820)

Vodenbuha (Daphnia magna Straus, 1820) je planktonski račić koji se koristi kao modelni organizam u validiranim metodama ekotoksikoloških testiranja. U ovom smo istraživanju koristili vodenbuhu kao testni organizam za ispitivanje ekotoksičnosti nanočestica zlata i srebra koje su bile stabilizirane tiolnim omotačima (glutation i/ili cistein). Učinke nanočestica srebra i zlata usporedili smo s ekotoksičnim učincima njihovih ionskih oblika (Ag+ i Au3+). Osim određivanja preživljenja vodenbuha nakon tretmana s nano i ionskim oblicima srebra i zlata, mjerili smo i razine biomarkera oksidativnog stresa (superoksid radikala, peroksidnog radikala i glutationa) primjenom fluorescentnih proba dihidroetidija, diklorodihidroflourescein diacetata i monoklorobimana. Cilj ovog rada bio je utvrditi smanjuje li tiolna stabilizacija nanočestica zlata i srebra njihov ekotoksični učinak. Akutni test toksičnosti je pokazao veću toksičnost ionskih oblika zlata i srebra u odnosu na nanozlato i nanosrebro. Ionsko srebro je najtoksičnija vrsta, u skladu s prijašnjim istraživanjima. Rezultati istraživanja pokazali su kako je glutationski omotač toksičniji od cisteinskog omotača. Nanozlato se nije pokazalo toksičnim. Rezultati upotrebe fluorescentnih proba ukazali su na prisutnost oksidativnog stresa u vodenbuhama. Vrsta Ag+ je pokazala višu razinu oksidativnog stresa od vrste Au3+. Opažena je dinamika između superoksidnih i peroksidnih radikala kod proba diklorodihidroflourescein diacetat i dihidroetidij. Naposljetku, nanosrebro stabilizirano glutationom pokazalo je najvišu razinu oksidativnog stresa.

nanočestice zlata, nanočestice srebra, Daphnia magna, oksidativni stres

nije evidentirano