hrvatski

Pedobarografske asimetrije u muškaraca s lijevom i desnom skoliotičnom posturom

Postoji povezanost između skolioze i parametara sila reakcija hoda, te skolioze i asimetrije sila reakcija podloge desne i lijeve noge (Chockalingam i sur., 2004 ; Chockalingam i sur., 2008 ; Bruyneel i sur., 2009 ; Chern i sur., 2014 ; Yang i sur., 2013 ; Park i sur., 2016b). Parametri sila reakcija podloge imaju veću varijabilnost kod osoba sa skoliozom u odnosu na zdrave osobe (Giakas i sur., 1996 ; Chockalingam i sur., 2008). Cilj ovog istraživanja bio je utvrditi postoje li razlike u pedobarografskim asimetrijama hoda između osoba s lijevom i desnom skoliotičnom posturom. Uzorak ispitanika sastoji se od 21 mladog muškarca podijeljenih u grupu lijeve skoliotične posture (LSP, N=12) i desne skoliotične posture (DSP, N=9). Adamov test pretklona se koristio za raspodjelu ispitanika u odgovarajuću grupu (Horne i sur., 2014). Pritisci i sile reakcije podloge su mjereni pedobarografskim uređajem Zebris medical platform FDM 1.5 (ZMP). WinFDM program za Windowse se koristio za obradu podataka prikupljenih ZMP-om. Sile reakcije podloge su izražene u njutnima (N), a pritisci u njutnima po centimetru kvadratnom (N/cm2). ZMP se pokazala kao pouzdan i precizan dijagnostički uređaj (Gruić i sur., 2015). Microsoft Excel 2016 i Statistica 13.2 za Windows operacijski sustav su se koristili za statističku obradu podataka. Aritmetička sredina i standardna devijacija su se koristili za antropometrijske karakteristike i pedobarografski profil asimetrija ispitanika. Shapiro-Wilkov test se koristio za provjeru normalnosti distribucije. ANOVA se koristila za utvrđivanje značajnosti razlika na normalno distribuiranim varijablama, a Mann-Whitney U test na varijablama koje nisu normalno distribuirane. Od prve krivine kralježnice do stopala se dešava niz kompenzatornih kretnji koje u konačnici neutraliziraju efekte asimetrija na sile i pritiske stopala. Navedene kompenzacije mogu biti razlog zašto postoje razlike između zdravih i skoliotičnih pojedinaca u EMG (Mahaudens i sur., 2009 ; Mahaudens, Mousny, 2010), kinematičkim (Chen i sur., 1998 ; Engsberg i sur., 2001 ; Kramers-de Quervain i sur., 2004 ; Mahaudens i sur., 2009 ; Mahaudens, Mousny, 2010 ; Syczewska i sur., 2010 ; Syczewska i sur., 2012 ; Yang i sur., 2013 ; Park i sur., 2016a) i spacio-temporalnim parametrima hoda (Chen i sur., 1998 ; Lenke i sur., 2001 ; Engsberg i sur., 2001 ; Mahaudens i sur., 2009 ; Syczewska i sur., 2010 ; Park i sur., 2016a), ali ne i u plantarnim pritiscima i silama reakcije podloge (Giakas i sur., 1996 ; Chockalingam i sur., 2004 ; Yang i sur., 2013 ; Park i sur., 2016b, Gruić i sur., 2016). Osobe s lijevom i osobe s desnom skoliotičnom posturom imaju jednake asimetrije u plantarnim pritiscima i silama reakcije podloge prilikom hoda. Istraživanja biomehaničkih parametara koji otkrivanju specifičnosti skoliotičnog hoda su važna zbog adekvatnog programiranja korektivnog treninga, te utvrđivanja njegovih efekata na skoliozu.

pedobarografija, hod, skolioza

nije evidentirano