hrvatski

Termodinamičko i strukturno istraživanje kompleksiranja homociklopeptida s halogenidnim i oksoanionima u acetonitrilu i dimetilsulfoksidu

U okviru ovog rada istražen je kompleksacijski afinitet tri derivata cikličkih peptida prema halogenim, tiocijanatnim i oksoanionima u acetonitrilu i dimetilsulfoksidu (DMSO). Ligand L1 je pentaleucinski derivat ciklopeptida. Druga dva liganda su izgrađena od lizinskih podjedinica povezanih u prsten pri čemu su amino skupine bočnih lanaca zaštićene tert- butilkarbonilnom (BOC) skupinom pri čemu receptor L2 sadržava četiri takve podjedinice dok je ligand L3 sastavljen od pet podjedinica. Konstante stabilnosti liganada L1, L2 i L3 s proučavanim anionima određene su mikrokalorimetrijskim i 1H NMR titracijama. Određene su konstante stabilnosti odgovarajućih kompleksa, kao i pripadajuće termodinamičke reakcijske veličine. Da bi se stekao detaljniji uvid u procese vezanja kationa i molekula otapala s istraživanim spojevima provedene su odgovarajuće računalne simulacije primjenom metode klasične molekulske dinamike. Proučeni ciklopeptidni ligandi bolje vežu anione u acetonitrilu u usporedbi s dimetilsulfoksidom. Uočeno je da je stabilnost anionskih kompleksa pentamernih derivata L2 i L3 u DMSO-u veća od pripadajućih kompleksa s tetramernim derivatom L1. Rezulutati 1H NMR titracija i simulacija molekulske dinamike upućuju na to da su ioni vezani pomoću amidnih skupina ciklopeptida. Također, u slučaju kompleksa liganada L1 i L2 s ionom H2PO42– opaženo je da u koordinaciji iona uz amidne protone sudjeluju i karbamatni protoni.

ciklopeptidi, anioni, kompleksiranje, kalorimetrija, 1H NMR, molekulska dinamika

nije evidentirano